AKUMULATOR

O akumulatorima postoje brojne predrasude i pogrešna mišljenja. Najveći broj problema nastaje zbog neadekvatnog korišćenja pa se nekim vlasnicima automobila dešava da menjaju akumulator svake dve godine dok drugima traje i više od pet-šest godina.

Akumulatorima jednako smetaju letnje vrućine kao i zimski minus. Ne smeju da se isprazne do kraja, a vibracije im skraćuju radni vek. Kada je reč o izboru odgovarajućeg akumulatora, savetuje se da on ne bude manjeg ali ni većeg kapaciteta od propisanog.

Veliki broj ljudi kupuje akumulator većeg kapaciteta misleći da će rezerva snage biti veća. To je jednako loše kao da je kupljen akumulator manjeg kapaciteta od onog koji propisuje proizvođač.

Alternatori se razlikuju od modela do modela i od motora do motora, pa jednostavno ne mogu da napune akumulator većeg kapaciteta za koji nisu projektovani. Tokom eksploatacije se prazni i nedovoljno dopunjava, što na kraju dovodi do tzv „dubokog“ pražnjenja koje je pogubno za akumulator.

  Napon od 10,5 volti se smatra dubokom ispražnjenošću, dok pun akumulator ima napon od 12,72 volti. Već napon od 12,6 volti znači da akumulator radi sa 85 posto svog kapaciteta, na 12,4 volti sa svega 65 posto i na 12,25 volti sa 40 posto kapaciteta.

Prilikom dubokog pražnjenja dolazi do stvaranja olovosulfata na pločama (sivog sloja na pločama), a tada se koncentracija kiseline smanjuje i dolazi do korozije na pločama ćelija. Ovo je proces koji dovodi do drastičnog smanjenja broja ciklusa punjenja i pražnjenja, a koji je inače daleko veći kod kvalitetnih akumulatora u odnosu na one lošijeg kvaliteta.

  Ukoliko se automobil retko vozi, potrebno je češće kontrolisati napon i dopunjavati akumulator ukoliko mu je napon ispod 12,4 V. Trebalo bi ga bar jednom mesečno kontrolisati.

Ako je akumulator pod garancijom, dopunjavanje nije zabranjeno ukoliko je obavljeno adekvatno. Preporučena struja punjena u amperima bi trebalo da iznosi 10 do 20 procenata nazivnog kapaciteta (na primer akumulator od 44Ah treba puniti strujom od 4A do 8A), a akumulator ne sme ni da se prepuni jer to mu drastično skraćuje radni vek.

  Prekid punjenja bi morao da se desi na 12,75 volti kada se prelazi na režim malog dopunjavanja. Takve mogućnosti obezbeđuju samo profesionalni punjači. Važno je napomenuti da stepen samopražnjenja prilikom stajanja zavisi i od vrste automobila. Ako je u pitanju noviji model sa velikom količinom elektronske opreme, samopražnjenje je veće.

 Veliki broj uredjaja je pod naponom i kad je motor isključen i „vuče“ određenu struju. Tako, na primer, GPS uređaj koristi struju od 5 mA, alarm 10 mA, svaki podizač prozora po 5 mA, sistem za ubrizgavanje goriva 5 mA, digitalni sat 3 mA, analogni sat 7 mA, a radio sa kodom 3 mA.

Sve se to odnosi na situaciju kada motor ne radi i kada je bez kontakta! U svakom slučaju, ukupna struja mirovanja ne bi trebalo da bude veća od 50 mA kod automobila sa ispravnim elektroinstalacijama.

Akumulatorima se tokom zime smanjuje kapacitet, a tokom leta im ne prija visoka letnja temperatura jer tada isparava voda iz elektrolita, ali se koristi manje elektropotrošača i za razliku od zimskih uslova pružaju manji otpor. Nasuprot tome, zimi starter pruža veći otpor a posebno su pogođeni akumulatori na dizel motorima kod kojih grejači rade još neko vreme nakon startovanja. Na najnovijim modelima dešava se čak da grejači počinju da rade u trenutku kada otključate vrata.

  Vibracije su još jedan od neprijatelja akumulatora. Dešava se da aktivna masa sa ploča otpada i vrlo lako mogu da izazovu kratak spoj koji dovodi do trajnog oštećenja. Zato kvalitetniji akumulatori imaju specijalne kesice koje sprečavaju ovakvu pojavu. Oni zaista omogućavaju eksploataciju bez održavanja, što znači da nema potrebe za dodavanjem destilovane vode u elektrolit. Imaju specijalno konstruisane lavirint poklopce koji omogućavaju vraćanje vode prilikom isparavanja. Osim toga, obezbeđuju daleko veću udarnu snagu i veću rezervu snage.

Udarna snaga je uvek naznačena na samom akumulatoru uz oznaku kapaciteta i označava onu struju koju akumulator mora da isporuči u trajanju od 10 sekundi na temperaturi od -18 stepeni celzijusovih i to dok napon po ćeliji ne padne na najviše 1,25 volta, odnosno ukupnih 7,5 volta za akumulator od 12 volti.

  Kapacitet izražen u Ah predstavlja količinu električne energije koja može da se isporuči pod određenim uslovima (na primer kapacitet od 44Ah znači da se u periodu od 20h može dobiti 2,2A dok napon ne padne na nivo od 10,5V).

Udarna snaga i kapacitet su potpuno nezavisne kategorije i drastično se razlikuju kod kvalitetnih u odnosu na one druge akumulatore. Postoji  razlika i u pogledu ciklusa punjenja-pražnjenja, što je proces koji se svakodnevno dešava tokom eksploatacije.

Kategorizacija u pogledu modela postoji kod kvalitetnijih akumulatora, koji se razlikuju u pogledu „gustine“ energije a samim tim i potrebne količine struje kod automobila. Na automobilima sa manje elektronike je namenjeni su modeli sa manje energije, dok u istoj zapremini skladište više energije i namenjeni su automobilima sa puno elektroopreme. Posebnu kategoriju čine akumulatori koji su konstruisani za potrebe automobila sa start-stop sistemima ili za vozila taksi službi s obzirom da se kod njih starter koristi skoro pri svakom kretanju iz stanja mirovanja.

 Jedna od tehnologija koja omogućava viši nivo elektrolita, veću startnu snagu i veći kapacitet uz zadržavanje kompaktnih dimenzija je AGM (Absorbed Glass Mat). U suštini, radi se o elektrolitu koji je upijen u materijal koji podseća na staklenu vunu, čime je omogućena i upotreba ploča veće površine. Ovi akumulatori odlikuju se većom udarnom snagom, velikim brojem ciklusa punjenja i pražnjejnja i otpornošću na vibracije.

Ako okretanjem kontakt ključa kontrolne lampice na instrument tabli slabašno ili uopće ne gore, nemojte ni pokušavati paljenje guranjem jer od toga neće biti ništa. Ostaje vam zamena akumulatora ili „pozajmljivanje“ struje sa drugog auta.

Ako nam je akumulator „izdahnuo“ jer smo ostavili upaljena svetla, pa smo se pitali šta učiniti u takvoj situaciji.

Prvo što nam padne na pamet je da nas neko malo gurne dok je položaj ručice mjenjača u drugoj brzini s pritisnutom pedalom kvačila. Kontakt mora biti uključen. Nakon što se auto malo zaleti, pusti se pedala kvačila i motor se upali. To je u onom lepom scenariju i najbrže moguće rešenje.

Tako nešto nije preporučljivo izvoditi onima koji to nikad nisu radili ili baš nemaju iskustva s automobilima, jer se može učiniti deset i više puta veća šteta nego da se pozove šlep služba, plati popravak itd. To je zato jer današnja vozila većinom u razvodnom sistemu motora imaju zupčasti kaiš, koji je podložan pucanju ili preskakanju, naročito ako nije zamenjen u propisanom roku. Tada se to dogodi, da klipovi stignu ventile, pa se ventili iskrive, klipovi oštete, i ostanu skupe posledice.

Dakle, ako niste potpuno sigurni u kaiš i u svoje sposobnosti, ne upuštajte se u takve pokušaje. Ako je situacija potpuno suprotna, onda hrabro napred. No, i tu morate znati da, ako prilikom pokušaja paljenja motora ključem on daje neke znakove, makar slabašne, ima šanse da auto upalite na guranje.

Prosečnom vozaču preporučujemo da ne pokušava pokretanje vozila guranjem ili povlačenjem ! Ostaje Vam samo zamena akumulatora ili pozajmica struje sa drugog auta. Za to su Vam potrebni produžni kablovi kojima ćete povezati akumulatore dvaju vozila. To ne mogu biti obične žice, jer sa njima nećete ništa učiniti, osim opeći ruke ili izazvati požar. Za tu svrhu su predvidjeni posebni, deblji kablovi sa izolacijom i jakim kliještima koja se prikopčaju na klemne akumulatora. Ako je Vaš akumulator totalno mrtav, nemojte odmah pokušati paljenje, nego pustite, dok su kablovi spojeni na oba vozila, da se akumulator desetak minuta samo puni.

Dobro bi bilo da za to vreme, kao i u momentu samog paljenja, auto sa kojeg uzimate struju radi pod većim gasom. Kablove treba spojiti tako da se jednim kabelom spoje plus polovi dvaju akumulatora, dok se drugi kabel spoji na minus pol punog akumulatora, a drugi kraj na neki deblji metalni deo motora ili karoserije što dalje od akumulatora vozila koje moramo upaliti. Kad motor upali, najpre odvojimo kabel sa motora.

Dobro je tako oživljeni akumulator par minuta držati pod većim obrtajima motora, kako bi ga alternator što pre dopunio. Tada zaista moramo znati jesmo li ostavili upaljena svetla pa su ga ona ispraznila ili je u pitanju kraj akumulatora.

U drugom slučaju nemojte si dozvoliti luksuz da ne promenite akumulator, jer ćete opet morati sve ispočetka, a u današnje doba, kad niko nema vremena, bit će problem naći nekoga ko će Vam po drugi ili treći put činiti uslugu.

Jesmo li situaciju iz priče mogli sprečiti? I jesmo i nismo. Naravno da je naša greška ako su svetla ostala upaljena ili ako nismo tu i tamo posvetili malo pažnje akumulatoru. On jednostavno može otkazati poslušnost iz samo njemu znanih razloga i tako nas ostaviti na cedilu. Neki traju deset godina, a neki izdahnu i nakon mjesec dana. Nažalost i nasreću, oba slučaja su retkost, pa se uobičajenim radnim vekom smatra period od pet-šest godina.

Prvo što sami možemo učiniti za duže trajanje akumulatora je da ga ne ostavimo neučvršćenog u prostoru motora, pa da se tokom vožnje tumba levo desno, jer na taj način plus pol ili klemna mogu dodirnuti metalni deo karoserije i izazvati kratak spoj i ne retko požar, pa onda više neće biti potrebe za novim akumulatorom, jer više neće biti ni auta. Kao drugo je da novi akumulator pre instalisanja u automobil dopunimo da 100% njegovog kapaciteta.

Klemne koje su pričvršćene na polove akumulatora moraju uvek biti čiste i bez naslaga bele stvrdnute prašine na njima, što je u stvari kiselina u prahu. To se očisti metalnom četkom i zaštiti tankim slojem masti. Za dolivanje suvih ćelija treba upotrebljavati isključivo destilovanu vodu i ne puniti do vrha otvora, jer će tada kiselina, koja je nastala hemiskim procesom, izlaziti kroz čepove i oštetiti boju, sve do rdjanja.

Da preduhitrite sve ove probleme, otvorite haubu motora i malo bacite oko na akumulator. Isplati se!