ANTIFRIZ
BESPLATNA KONTOLA ANTIFRIZA!
Motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji pokreću skoro sve automobile imaju potrebu regulacije temperature. Prilikom sagorevanja smeše vazduha i goriva u motoru razvija se velika toplota. Pri normalnoj brzini temperature u cilindrima mogu da dostignu čak 2000 °C, dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 °C. Sistem za hlađenje održava motor na optimalnoj temperaturi. Temperatura se može regulisati na dva načina: hlađenjem vazduhom i hlađenjem vodom. Najčešći su sistemi za hlađenje vodom.
U tipičnom sistemu za hlađenje motora sa tečnošću, tečnost za hladenje kruži od hladnjaka koji se nalazi u prednjern delu automobila, prolazi kroz šupljine u bloku motora, jezgro grejača i vraća se nazad u hladnjak. Ventilator koji se direktno pokreće od strane motora usisava hladan vazduh kroz hladnjak. Tipičan električni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoću prekidača koji reaguje na promenu temperature tečnosti za hlađenje.
Za svaki motor postoji optimalan raspon temperature pri kojoj najbolje radi. Bez efikasnog sistema za hladjenje, motor bi za nekoliko minuta bio uništen od sopstvene toplote. S druge strane, toplota je potrebna za zagrevanje smeše vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. Značaj regulisanja temperature najbolje se uočava po neravnomernom radu hladnog motora dok ne postigne radnu temperaturu.
Termostat, ventil koji reaguje na toplotu, prati strujanje tečnosti i odredjuje temperaturu motora. Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature tečnosti za hladjenje do koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika.
Uz odgovarajuće održavanje, kao što su zamena creva, kaiševa i eventualno poklopca hladnjaka ili termostata, sistern za hladjenje može da traje godinama. U stvari, važno je da tečnost za hladjenje u sistemu bude čista i da svi delovi rade pravilno.
U početku se kao tečnost za hladenje motora koristila obična voda. Medjutim, obična voda nije pogodna zato što se smrzava, suviše lako isparava i može da ima koroziono dejstvo. Delimičan rastvor vode i metil-alkohola sprečava da se tečnost za hladjenje zimi zamrzne, a ako se dodaju i sredstva za sprečavanje korozije, otporna je i na koroziju. S obzirom da alkohol snižava tačku ključanja od 100° na 78°C i isparava, najbolje rešenje predstavlja antifriz. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao što su sredstva za sprečavanje korozije i maziva. U rastvoru sa vodom (1:1) antifriz izdržava temperature od -40°C do 130°C. Zabluda je da je antifriz najotporniji na hladnoću ako je koncentrovan, jer se čist antifriz zamrzava već na – 18 C. Dakle, obavezno ga treba razblažiti destilisanom vodom. Time ćete sigurno izbeći stvaranje kamenca, čije naslage ometaju hladjenje, smanjuju protok vode i mogu da oštete pumpu za vodu
Savremeni sistemi za hlađenje sa antifrizom rade veoma dobro i stoga im se obično obraća malo paznje. Medjutim, nijedan antifriz ipak nije večan s obzirom da se aditivi troše. Zanemarivanje sistema za hladjenje može da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora, trošenje cevovoda, cevi, hladnjaka, pumpi, što dovodi do pregrejavanja i oštećenja motora.