AUTOELEKTRIČAR Svećice

Svećice su neizostavni pratilac sistema za palenje kod benzinskih motora. Stvaranje visokog napona na indukcionom kalemu i razvodjenje u razvodniku paljenja vrši se zbog svećica, a svećice omogućavaju sagorevanje goriva u cilindru stvarajući varnicu.

Svećica se sastoji od sledećih delova:

• centralna elektroda
• izolator od porculana
• vrh na koji se priključuje provodnik
• telo svećice sa novojem služi da se uvije na glavu motora
• bočna elektroda koja se nalazi na donjem kraju
• zaptivač koji služi za bolje zaptivanje

Osnovni zadatak svećice je da stvara varnicu izmedju centralne i bočne elektrode, zato mora da zadovolji više uslova :

• da izdrži sve pritiske koji nastaju u cilindru. A ujedno i da ne propušta gasove nastale u motoru, 
• da izdrži velike promene u temperaturi, 
• mora biti otporna na hemiske i mehaničke uticaje

Struja velike jačine, koja kabelom dolazi sa razvodnika paljenja, ide na centralnu elektrodu svećice. Sa ove, putem varnice, strujno kolo se preko druge elektrode svećice zatvara na masu. Varnica koja tada nastaje zapali sabijenu smešu goriva i vazduha, i usled eksplozije u cilindru klip se pokreće.

Da bi motor mogao pravilno da radi svećica mora da ima odgovarajuću toplotnu vrednost i odgovarajuće dimenzije. Proizvode se za razne dimenzije navoja:12, 14, 18 i 22 mm.

Toplotna vrednost predstavlja broj stotinki minuta potrebnih da se donja elektroda usija. Na primer: svećica sa oznakom 145 ima veču toplotnu vrednost od svećice sa brojem 95. Prvoj je potrebno 145 stotinki (minuta) do usijanja elektrode, a drugoj 95 stotinki. Dakle, prva se bolje hladi od druge. U zavisnosti od opterećenja motora biraju se svećice veće ili manje toplotne vrednosti. Ukoliko se svećice usijavaju, treba uzeti one sa većom toplotnom vrednošću (većim brojem), a ako se, hvata ulje – onda treba uzeti one sa manjim brojem.

Topla svećica ima duži izolator, koji omogućava dugu putanju odvodjenja toplote. Ovo sprečava taloženje ulja i prljavštine, jer je vrh svećice na dovoljno visokoj temperaturi. Ovakva svećica se upotrebljava :

• ako je motor u režimu niskog opterećenja ;
• ako je motor podešen za gorivo slabijeg kvaliteta ;
• ako je motor jako istrošen pa gubi kompresiju i troši mnogo ulja.

          Hladna svećica ima kratak izolator koji omogućava brzo odvodjenje toplote. Koristi se za motore sa velikim brojem obrtaja i visokim stepenom kompresije. Ona omogućava dovoljno nisku temperaturu u motoru da bi se sprečilo pregrevanje. Ova svećica se koristi kada je:

• motor u režimu skoro maksimalnog opterećenja;
• motor podešen za siromašni mešavinu;
• motor podešen za visok procenat rada.

Pretopla svećica nema naslaga, a izolator je bele boje. Motor pod opterećenjem usporava rad, vrća plamen kroz rasplinjač i javlja se praskanje. Da se ovo ne bi desilo, treba proveriti :

• zazor izmedju elektroda;
• ubrizgavanje za slučaj siromašne smaše;
• stanje gareži na izduvnim ventilima.

U kolko je sve u redu, takvu svećicu treba zameniti sa hladnijom (na primer: umesto F-50 uzeti F-70).

Pri normalnom toplotnom režimu na izolatoru svećice se primećije sivkasta naslaga, svetlo smedje nijanse. Iste boje je i naslaga na telu svećice. Prehladan režim rada svećice manifestuje se naslagom ulja na izolatoru. U ovom slučaju motor neće da se pokrene pa treba proveriti gorivo i zazor medju elektrodama. Ako je sve to u redu treba staviti topliju svećicu ( na primer: F-50 umesto F-70). Ako je u pitanju već dotrajali motor, zamena svećice poslužiće kao kratkotrajna preventiva.

Slova koja označavaju karakteristike svećica su:

F – promer navoja 14mm
M – promer navoja 18mm
E – posebno dug navoj
S – (sufiks slovima) dužina navoja
A – (sufiks slovima) dužina navoja
P – (prefiks) platinska elektroda
P – (sufiks) tip sa produženim izolatorom

Brojevi i slova, označavaju toplotnu vrednost. Ako je broj veći, veća je i njena otpornost na temperaturu unutrašnjih gasova (hladni režim), a manji broj označava veću otpornost na čadj i ulje (topli režim).

Proizvodjač motora odredjuje zazor medju elektrodama svećica, koji obično iznosi 0.60 – 0.70 mm. Ako je zazor mrdju elektrodama veliki, onda je varnica veća, pa motor neće startovati pri visokom radnom učinku. Ako je zazor mali, motor neće startovati pri niskom radnom učinku. Zazor treba često proveravati. Na automobilima ova provera se vrši na svakih 5000 kilimetara, a za vozila koja se većinom koriste u uslovima gradske vožnje, poželjno je i ranije. Za podešavanje zazora elektroda upotrebljava se merač tzv. „špijun“.

Prilikom podešavanja zazora nikada ne podešavati centralnu elektrodu, može doći do pucanja izolatora, već uvek podešavati samo donju elektrodu. Prilikom stavljanja na glavu motora svećicu pritegnuti, ali ne i prejako.

Svećice se pri normalnoj upotrebi menjaju jednom godišnje ili posle svakih 12 – 15.000 km. Pojedini časopisi o automobilima su testiranjem klasičnih svećica došli do podataka da nako predjenih 10.000 km svećice povećavaju potrošnju i do 15%. Za ne smetani rad svećica su odgovorni i provodnici koji povezuju svećice. Moraju biti ispravni, da su sa kvalitetnom izolacijom i da su udaljeni od zagrejanih mesta i izduvnih cevi.

 Ako svećica dobro ne zaptiva, navrtku koja drži centralnu elektrodu treba pritegnuti, kao i samu svečicu. U slučaju da i ovo ne koristi treba zameniti zaptivač.

Priključak provodnika može biti prljav, zauljen, oksidisan ili slabo učvršćen. To dovodi do lošeg spoja, a time i do slabe ili nikakve varnice. Zato krajeve treba očistiti i pritegnuti.

Prekid provodnika visokog napona dovodi do pregorevanja sekundarnog namotaja indukcionog kalema (bobine). Zato u slučaju prekida provodnik zameniti novim.

Ako je izolacija oko provodnika visokog napona oštećena, provodnik može dodirivati masu i stvoriti kratak spoj. Takav provodnik treba zameniti ili mu poboljšati izolaciju.

Pogrešno povezani provodnici visikog napona onemogućuju da se motor pokrene, i pored toga što su ispravni i provodnici i svećice.

Danas se uglavnom koriste provodnici koji se na svećice priključuju pomoću kapice pa je znatno olakšano njihovo ispitivanje. Pri ispitivanju svećica motor treba da bude u pogonu, kako bi se najlakše utvrdilo koja je svećica neispravna, a kablovi se sa svećica skidaju jedan po jedan. Prvo se sa cilindra skida jedan kabel, i ako se tada primeti da motor počinje da se guši i teži zaustavljanju, to znači da je taj cilindar, odnosno svećica, ispravan. Da se motor ne bi ugasio, kabel se odmah stavlja natrag na svećicu. Zato pri skidanju kabel uvek držati u neposrednoj blizini svečice. Ako se pak desi da se prilikom skidanja kabela ne oseti nikakva promena rada motora, znači da je ta svećica u kvaru.

Čišćenje elektroda svećica vrši se povremeno, i to krpom namočenom u benzin. Svećice koje se ne mogu rasklopiti čiste se žičanom četkom ili peskarenjem. Ako su svećice pre stavljanja na motor vlažne, treba ih dobro osušiti.