ALTERNATORI-NOVI SAD VIKTOR AS.

ALTERNATOR

Alternatorom nazivamo generator koji snabdeva električnom energijom sve uređaje u automobilu, i skladišti energiju u akumulator. Alternator se ponaša kao mala elektrana koja daje struju vozilu.

          Nekada je snabdevanje električnom energijom bilo povereno dinamu. Isto kao na biciklu, koji, prislonjen uz točak i pokretan okretanjem točka, daje struju svetlu. Ali, čim se točak prestane okretati, svetla više nema. Dinama su generatori jednosmerne struje dok su alternatori generatori naizmenične struje. Svakako, većina automobila u današnjem svetu ima alternatore, dakle generatore naizmenične struje jer su jači i kod veoma malog broja okretaja daju električnu energiju kojom se puni akumulator. Da bi se akumulator napunio, potrebna mu je jednosmerna struja pa iz tog razloga alternator ima usmerivač (diode) koji je tu da bi pretvorio naizmeničnu struju u jednosmernu.

          Zato je na automobilu ugrađen akumulator, koji skladišti struju kojom ga je napunio alternator, pa se električni uređaji mogu koristiti i kad je motor ugašen.

          Pokretanjem motora pokreće se i alternator koji mehaničku energiju pretvara u električnu i skladišti je u akumulatoru. Alternator bi mogao strujom puniti akumulator do prepunjivanja, pa bi došlo do njegovog oštećenja. Zato je sastavni deo alternatora i regulator napona ili, kako ga zovemo, „regler“, koji to ne dozvoljava. Osim njega, sklop alternatora čine stator, rotor i diode koje služe da naizmeničnu struju, koju proizvodi alternator, pretvore u jednosmernu, koja je potrebna akumulatoru.

          Ispravan rad alternatora možemo pratiti kontrolnom lampicom na instrument tabli. Ona je crvene boje, kao i ona za pritisak ulja u motoru, što bi značilo da njeno paljenje za vreme rada motora donosi opasnost. Naravno, ne takvu da će se nešto zapaliti ili eksplodirati, nego je to znak da hitno treba nešto preduzeti, inače će auto stati, a na motoru se pojaviti šteta. To može biti i bezazleni kvar, zbog lošeg kontakta, ali, isto tako, i potpuni prestanak rada alternatora, jer akumulator samostalno može isporučivati struju samo kraće vreme, zavisno od njegovog kapaciteta.

          Paljenje lampice može prouzrokovati i pucanje PK kaiša koji pokreće alternator. Ako se radi o dizel motoru, čija vodena pumpa ima pogon preko drugog, klinastog ili zupčastog kaiša, u takvoj je prilici moguća i duža vožnja, vozi li se po danu, isključe svetla i ostali potrošači.

          Ako se pumpa vode pokreće istim kaišom, treba odmah zaustaviti vozilo, jer će, osim alternatora, prestati da radi i pumpa vode i već za nekoliko kilometara doći će do pregrevanja motora i izbacivanja vode iz sistema.

          Što se pogonskog kaiša tiče, on je danas drugačijeg oblika nego oni na motorima starije proizvodnje. Nekad je bio klinasti, pa smo ga, u nedostatku istoga, mogli zameniti ženskom čarapom, kojom smo dobro povezali dve remenice. Sada je on trakast, višekanalni ili, kako se stručno zove, PK kaiš i, osim istim takvim, ne može se zameniti ničim drugim, čak ni za prvu pomoć.

          PK kaiš je daleko trajniji i pouzdaniji od klinastog, ali još uvek ima zajedničku karakteristiku da u hladnim zimskim jutrima zna škripati. Uzrok može biti dotrajalost, ili slaba zategnutost. Kod zatezanja moramo paziti, jer previše zategnut kaiš se neće čuti, ali će zato ležajevi alternatora, pumpe vode, servo pumpe ili kompresora klime biti znatno opterećeniji, pa će brže propasti.

          Uglavnom su u današnje vreme konstrukcijska rešenja takva da kaiševi imaju svoje španere koji su tako konsrtuisani da kaiš dobro zatežu, a ležajevi ne trpe. Osim pucanja kaiša, najčešći uzročnik paljenja signalne lampice je neispravan regler. To može značiti istrošenost četkica, ali i kvar elektronskog dela reglera. Iako se četkice na nekima mogu menjati da se uštedi na popravci, najčešće se i u jednom i u drugom slučaju zamjenjuje regler. Kod takvog kvara, intenzitet svetla lampice u radu motora je izražene crvene boje, ako ona gori „sa pola snage“, pre će biti da je greška u diodama.

          Kvar se pokazuje i nepojavljivanjem iste crvene lampice na kojoj je simbol akumulatora, već prilikom davanja kontakta. Može biti da je greška banalna i da je uzrok samo pregorela kontrolna sijalica, ali ponovimo, moguć je i kvar u alternatoru. I u jednom i u drugom slučaju treba brzo reagovati, jer pregorela sijalica neće moći signalizirati eventualni budući kvar, a u drugom slučaju, kvar samo što se nije pojavio.

          Pokvareni regler možete i doslovno namirisati. Kada u kabini osetite jak miris kiseline, otvorite poklopac motora i proverite gornju površinu akumulatora. Ako je vlažna, znači da se kiselina izbacuje iz akumulatora zbog prejakog punjenja. Kako smo već rekli, onaj ko je odgovoran za pravilno punjene je regler, pa ga hitno treba menjati. Odlučite li se to učiniti u vlastitoj režiji, obavezno otkačite kablove akumulatora, kako metalnim ključem ne bi slučajno dodirnuli neki „plus“ i tako oštetili ono što je do tada bilo ispravno.

           Uz sve ovo, pre nego se ikakav kvar dogodi, dobro je povremeno izvesti kontrolna merenja. Na primer dobro je posebnim uređajem unimerom kojeg možete kupiti ili, ako vam je to prevelika stavka, onda kod autoelektričara, izmeriti napon akumulatora. Napon akumulatora mora biti između 13,5 i 14 V. Napon se treba meriti dok motor radi, ali takodje i u samom trenutku paljenja jer ako padne ispod 10 V znak je i da je sam akumulator pri kraju. Kada ima kolebanja u naponu na samom akumulatoru, znak je da i alternator ne radi dobro te se na njemu pojavio kvar. 

 Alternator servisirajte na vreme, svakih 80-tak hiljada kilometara. Da Vas njigov kvar ne iznenadi u sred godišnjeg odmora, na putu u inostranstvo ili kada ste van svog mesta prebivališta. Tamo negde, cena popravke može dostići neslućene visine !